Internet tehnologije: Internet Servisi

Istorijat Interneta • Nastao je poĉetkom sedamdesetih u Ministarstvu • •

odbrane SAD (ARPAnet) i imao je za cilj da poveže nauĉnike širom sveta Danas povezuje preko milijardu ljudi Internetom niko ne upravlja, ali postoje organizacije koje zadaju standarde, npr. o o

ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) W3C (The World Wide Web Consortium)

Internet tehnologije

2

Klijent server model • Internet je najveća implementacija klijent server modela • Klijentsko-serverski model nije sluĉajno prihvaćen kao najbolje rešenje za realizaciju raĉunarske mreže o

o

Za poĉetak, taj model mreže je vrlo ekonomiĉan, jer se veliki raĉunarski kapaciteti i kapaciteti za skladištenje podataka traže samo na strani servera. TakoĊe, pokazao se praktiĉnim u svakodnevnom radu, jer opterećenje jednog raĉunara (npr. glavnog servera) može da se rasporedi na više njih.

Internet tehnologije

3

Klijent server model • Klijentski program je onaj koji pristupa odreĊenoj usluzi • • • •

na serverskoj strani. o Na primer, ĉitaĉ (browser) Weba Serverski program izvršava se na serverskom raĉunaru i opslužuje zahteve klijenata. Bitno je jedino da klijent i server razmenjuju podatke po istim pravilima; odnosno koriste isti protokol: TCP/IP Internet klijenti nisu samo raĉunari, već i mobilni ureĊaji Klijentu koji mu pristupa Internet nudi veliki broj servisa, tj. usluga Internet tehnologije

4

Internet servisi • • • • • • •

World Wide Web (prikaz Web strana) Elektronska pošta (email) Ćaskanje (chat) Telnet (prijavljivanje na udaljeni sistem) FTP (prenos datoteka) Telefoniranje (VoIP) Virtuelne privatne mreže (VPN)

Internet tehnologije

5

Internet servisi • Svi Internet servisi implementirani su preko softvera • Mogu se izvršavati na jednom serveru, ili na nekoliko njih

Internet tehnologije

6

Internet i klijent/server model • Klijentski program za prenošenje datoteka (FTP)

•

•

razgovara s serverom na jedan, a klijentski program za prikaz Web stranice Web browser) razgovara sa serverom na drugi naĉin. Problem je, dakle, u tome što je sasvim opravdana potreba da jedan raĉunar bude server za više usluga istovremeno. Kako Web browser može znati da će se, ako pristupi raĉunaru sa IP adresom 161.53.2.40, povezati upravo sa Web serverom, a ne sa FTP serverom?

Internet tehnologije

7

Port • Oĉigledno nije sasvim dovoljno znati samo IP adresu • •

raĉunara na kom se izvršava traženi servisni program. Svaki servis ima svoju identifikacionu oznaku, tzv. port (vrata). Port se oznaĉava brojem izmeĊu 0 i 65535. o o

Brojevi portova osnovnih Internet servisa su do 1000. Ostali brojevi koriste se na pojedinim operativnim sistemima ili za neke manje standardizovane usluge.

Internet tehnologije

8

Port • Kada se pokrene serverski program za neku uslugu, •

•

on za sebe rezerviše neki broj porta i ĉeka da pristignu zahtevi upravo na taj port. Kada tom serveru pristignu neki paketi sa podacima od nekog klijenta, tada protokol za komunikaciju (TCP/IP) prvo ustanovi koji je broj porta u tim paketima, a zatim prosledi zahtev odgovarajućem serverskom programu. Klijentski programi znaju na kom se od portova izvršava serverski program i tako znaju da mu pristupe.

Internet tehnologije

9

Portovi • HTTP koristi port 80, FTP port 21, a e-mail server port 25 na istoj IP adresi. • Više serverskih programa na jednom raĉunaru tako ne smetaju jedan drugome i opslužuju svaki svoje klijente.

Internet tehnologije

10

Portovi Broj porta

Protokol ili servis

21

FTP

23

telnet

25

SMTP (e-pošta)

80

HTTP

110

POP3 (e-pošta)

Internet tehnologije

11

Web • Web je najpopularniji Internet servis, sa univerzalnim • •

standardima za ĉuvanje, pronalaženje, formatiranje i prikaz informacija pomoću klijent/server arhitekture Ĉitaĉi Weba (Internet Explorer, Mozilla Firefox, Google Chrome itd.) su programi koji šalju zahteve Web serveru, prihvataju odgovor od njega i prikazuju Web strane Web server je softver o o

Najpopularniji Web server je Apache Odmah iza njega je Microsoftov IIS

Internet tehnologije

12

HTML • Web strane se formatiraju kao hipertekst u kome se • • •

nalaze veze (linkovi) koji meĊusobno povezuju dokumente i druge objekte (filmove, zvuk, animacije) Za pravljenje Web strana koristi se jezik za oznaĉavanje Hypertext Markup Language (HTML) koji ćemo detaljno prouĉavati u nastavku kursa HTML jezik je nastao u okviru CERN-a za razmenu dokumenata o istraživanjima u fizici Svi ĉitaĉi Weba razumeju HTML

Internet tehnologije

13

URL adrese • Svaki Web dokument ima URL adresu • • •

(Uniform Resource Locator) URL adresa je podeljena u delove i može da sadrži kose crte, taĉke i druge znake DNS prevodi URL adrese u numeriĉke (IP) ekvivalente Web sajt je zbirka Web strana; prva strana sajta sa kojom su povezane sve druge strane zove se home page

Internet tehnologije

14

URL adresa http://www.singidunum.ac.rs/fpi/index.html

http://

Skraćenica za Hypertext Transfer Protocol, pokazuje na hipertekstualni dokument ili direktorijum

www

WWW strana

singidunum.ac.rs Ime domena i zemlje kojoj institucija pripada fpi/

Direktorijum Web servera koji sadrži grupu Web strana koje obiĉno imaju nešto zajedniĉko

index.html

Ime dokumenta (Web strana u direktorijumu)

Internet tehnologije

15

HTTP • HTTP (HyperText

•

Transfer Protocol) je protokol za prenos Web strana Klijent (ĉitaĉ Weba) šalje zahtev (HTTP request) Web serveru, koji mu kao odgovor (HTTP response) daje Web stranu za prikaz

PC sa Internet Explorerom

Apache Web server

Mac sa Mozillom Internet tehnologije

16

HTTP request GET /somedir/page.html HTTP/1.1 Host: www.someschool.edu Connection: close User-agent: Mozilla/4.0 Accept-language:fr (extra carriage return, line feed)

Internet tehnologije

17

HTTP response HTTP/1.1 200 OK Connection: close Date: Thu, 03 Jul 2003 12:00:15 GMT Server: Apache/1.3.0 (Unix) Last-Modified: Sun, 5 Maj 2005 GMT Content-Length: 6821 Content-Type: text/html data data data data data ...

Internet tehnologije

18

HTTP status kodovi • U prvom redu HTTP response poruke 200 OK o

zahtev je uspeo i informacija se vraća sa odzivom

301 Moved Permanently o

zahtevani objekat je permanentno uklonjen, novi URL je odreĊen u ovoj poruci (Location:)

400 Bad Request o

zahtev-poruka je nerazumljiva serveru

404 Not Found o

zahtevani dokument nije naĊen na ovom serveru

505 HTTP Version Not Supported Internet tehnologije

19

Web keš (proxy server) • Korisnik podešava browser tako da Webu pristupa preko •

•

keša (proxy servera) Pretraživaĉ šalje sve HTTP zahteve prvo kešu o ako je tražena Web strana u kešu, keš vraća objekat o ako nije, keš zahteva objekat od izvornog servera, onda vraća objekat klijentu Cilj korišćenja Web servera jeste da se zadovolji zahtev klijenta bez ukljuĉenja izvornog Web servera

Internet tehnologije

20

Web keš origin server

Proxy server client

client

origin server

Internet tehnologije

21

Pretraživaĉi Weba • Za pronalaženje korisnih informacija na Webu služe • • • • •

pretraživaĉi (search engines) Najviše se koristi Google Google je patentirao specijalan sistem PageRank koji meri popularnost Web strane tako što raĉuna broj strana koje pokazuju na nju Indeksira ne samo kljuĉne reĉi na strani, već i kombinaciju reĉi Google pretraživaĉ neprestano pregleda Web (crawling) Google IT infrastruktura je strogo ĉuvana tajna Internet tehnologije

22

Bezbednost na Webu • Omogućuje se pomoću posebnih protokola: o

o

SSL (Secure Socket Layer), razvijen u kompaniji Netscape TLS (Transport Layer Security)

• Oba protokola obezbeĊuju sigurnu, šifrovanu vezu za • •

prenos podataka izmeĊu aplikacija (Web servera i ĉitaĉa) SSL verzija 3.0 je primenjena u mnogim ĉitaĉima i serverima Weba SSL v3.0 se razvio u TLS, pa se ĉesto zove i SSL 3.1

Internet tehnologije

23

HTTPS • Hypertext Transfer Protocol Secure (HTTPS) •

• • •

je kombinacija protokola HTTP i SSL/TLS ObezbeĊuje šifrovanu komunikaciju i bezbedu identifikaciju Web servera. HTTPS veze ĉesto se koriste za plaćanja preko Weba i za prenos osetljivih podataka u informacionim sistemima kompanija HTTPS URL adrese poĉinju sa https://, a standardno koriste port 443 Da bi Web server mogao da prihvata HTTPS veze, njegov administrator mora da instalira sertifikat sa javnim kljuĉem Internet tehnologije

24

FTP • File Transfer Protocol, protokol za prenos datoteka • klijent/server model klijent: strana koja zapoĉinje prenos datoteka o server: udaljeni host raĉunar FTP server: port 21 o

•

FTP FTP korisniĉki klijent interfejs korisnik @host

prenos datoteke

FTP server

lokalni sistem datoteka Internet tehnologije

25

FTP • FTP klijent kontaktira FTP server na portu 21, • • • •

odreĊujući TCP kao transportni protokol Klijent dobija autorizaciju preko kontrolne veze Klijent pretražuje udaljeni direktorijum šaljući komande preko kontrolne veze Kada primi komandu za transfer datoteke, server otvara TCP vezu za prenos podataka ka klijentu Nakon transfera jedne datoteke, server zatvara TCP vezu za prenos podataka.

Internet tehnologije

26

FTP • Server otvara drugu TCP vezu za prenos druge datoteke • FTP server održava “stanje” korisnika: pamti tekući direktorijum, prethodnu autorizaciju, korisniĉki nalog

TCP control connection port 21

FTP klijent

TCP data connection port 20

FTP server

Internet tehnologije

27

FTP Primeri komandi: • komande poslate kao ASCII tekst preko kontrolnog kanala • USER username • PASS password • LIST vraća listu datoteka u tekućem direktorijumu • RETR filename preuyima datoteku • STOR filename skladišti (stavlja) datoteku u tekući direktorijum udaljenog hosta

Internet tehnologije

28

FTP Uzorak povratnog koda • status-kod i fraza (kao kod HTTP-a) • 331 Username OK, password required • 125 data connection already open; transfer starting • 425 Can’t open data connection • 452 Error writing file

Internet tehnologije

29

Elektronska pošta Tri glavne komponente: • korisniĉki agenti • serveri e-pošte • protokoli Korisniĉki agent • ĉesto se naziva “ĉitaĉ pošte” • kreira, ureĊuje, ĉita email poruke • popularni korisniĉki agenti: Eudora, Microsoft Outlook, Netscape Messenger, Mozilla Thunderbird Internet tehnologije

30

E-mail serveri • mailbox-poštansko sanduĉe sadrži dolazeće poruke za • • •

korisnika red odlazećih poruka (outgoing messages) klijent: sending mail server server: receiving mail server

Internet tehnologije

31

E-mail protokoli

• Slanje e-pošte o

SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) • Najviše korišćen protokol za e-poštu • Prenosi poruke u ASCII kodu

o

MIME (Multipurpose Mail Extensions) • Logiĉko proširenje protokola SMTP • Omogućuje razmenu binarnih datoteka

• Prijem e-pošte o o

POP3 (Post Office Protocol Version 3) IMAP (Interactive Mail Access Protocol) • Logiĉko proširenje protokola POP3 • Omogućuje rad sa porukama direktno na serveru Internet tehnologije

o32

SMTP • Direktan transfer bez posrednika: • •

• •

od servera koji šalje do servera koji prima SMTP je mnogo stariji od HTTP protokola tri faze prenosa o handshaking-rukovanje (sinhronizacija) o prenos poruka o kraj interakcija komanda/odziv o komande: ASCII tekst o odziv: status kod i fraza poruke moraju biti u 7-bitnom ASCII kodu Internet tehnologije

33

SMTP

Internet tehnologije

34

MIME • MIME (Multipurpose Internet Mail Extension): •

proširenje za multimediju Dodatni redovi u zaglavlju poruke deklarišu MIME tip sadržaja From: [email protected] To: [email protected] Subject: Searching for the meaning of life. MIME-Version: 1.0 Content-Transfer-Encoding: base64 Content-Type: image/jpeg (base64 encoded data ..... ......................... ......base64 encoded data) Internet tehnologije

35

Protokoli za prijem pošte • POP3: Post Office Protocol (verzija 3, port 110) •

• autorizacija (agent server) i download IMAP: Internet Mail Access Protocol • bolje karakteristike (složeniji) • rad sa porukama direktno na serveru

Internet tehnologije

36

POP3: primer faza autorizacije • klijent komande: o

o

user: deklariše username pass: password

• server odzivi o o

+OK -ERR

faza transakcije, klijent: • list: lista brojeve poruka • retr: uzima poruku • dele: briše • quit Internet tehnologije 37

POP3 • Prethodni primer koristi “download i delete” režim o

ne može ponovo da se proĉita e-mail ako se promeni klijent, tj. na drugom raĉunaru

• postoji i režim “download-i-keep”: •

kopije poruka na razliĉitim klijentima – mašinama POP3 ne pamti informacije o stanjima korisnika tokom sesija

Internet tehnologije

38

IMAP • Drži sve poruke na jednom mestu: serveru • Dozvoljava korisniku da organizuje poruke po folderima • IMAP pamti informacije o stanjima korisnika tokom sesija: o

imenuje foldere i preslikava ID poruka na imena foldera

• Korisnik može da preuzme samo zaglavlja poruka i da na osnovu toga izabere koje će poruke preuzeti, a koje neće

Internet tehnologije

39

VoIP • VoIP (Voice over IP) Prenos glasa u realnom vremenu o Glas se ne prenosi direktno (kao u telefoniji), već pomoću IP paketa o Izbegava se plaćanje skupih tarifa za pozive • IP pozivi se mogu ostvariti i primati pomoću raĉunara opremljenog mikrofonom i slušalicama, ili pomoću specijalog VoIP telefona • VoIP je prilagodljiv: telefoni se mogu premeštati po razliĉitim kancelarijama bez menjanja konfiguracije mreže o

Internet tehnologije

40

IP telefonija

Internet tehnologije

41

Virtuelne privatne mreže (VPN) • Bezbedna, šifrovana, privatna mreža • • • •

configurisana unutar javne mreže Koristi “tunelovane” veze preko Interneta Podaci se kodiraju i “umotavaju” unutar IP protokola Dodavanjem “omotaĉa” oko mrežne poruke da bi se sakrio njen sadržaj kompanije prave privatne veze koje prenose podatke preko javnog Interneta Za zaštitu podataka koji se prenose preko Interneta u virtuelnim privatnim mrežama koriste se razliĉiti protokoli, a najĉešće Point-to-Point Tunneling Protocol (PPTP) Internet tehnologije

42

VPN

Internet tehnologije

43